”Ne trgaj jabuke, čekaj da sazriju!”,
a tebi baš na um pale nedozrele.
”Zamešće te smetovi, čekaj da okopni!”,
k’o da se tebi gaca po lokvama.
”Ne idi pred rudu, mudro odćuti!”,
pa ne mora svaki stav biti ishitren.
”Uživio si se da si neko i nešto!”,
jesmo li onda svaki ponaosob niko i ništa?
————————————————–
Živi ušuškan na mekom kauču konformizma,
idealiste, tu i tamo, još pojede mrak,
ili pak završe na stupu srama,
jer im tajming nije bio najoptimalniji.
Eto te u smetovima s nedozrelom jabukom u zubima,
kličeš kako nas nepravde sve više dehumaniziraju;
Iz tame čuješ eho vlastitih riječi
i biva ti nekako toplo oko srca.
