Krivudavi puti od srče i svile,
čas puni pjesme i behara,
čas preplavljeni suzama i shrvani tugom;
Stari moj, znao si stvarati idile
i usred beznađa i košmara
koji kao da su se dešavali nekom drugom.

Toliko sam se toga naučio od tebe,
Aleksine pjesme, glavne gradove…,
a nisam ti stigao reći niti hvala;
Da kad prosuđujem polazim od sebe,
da ne slušam demagoge i smradove
i da život je isprazan bez ideala.

Stari moj, još jednom na tvoj rođendan
nemušto prebirem po uspomenama
i za tvoju dobru dušu sipam čašu.
Nisi dočekao da s unucima provedeš dan,
a znam da bi ti sreća strujala venama
da vidiš Enu, Tina, Anju i Mašu.